Alisa u zemlji čuda – Lewis Carroll: Analiza i kratak sadržaj

Kratak sadržaj

Niz zečju rupu

Alisa je sedela na obali sa sestrom i već joj dosadilo da ne radi ništa. Dva – tri puta je pogledala knjigu koju je čitala sestra, ali u njoj nije bilo slika pa se Alisa upita: “Kakva je to knjigagdje nema slike”? Odjednom se pojavi jedan Beli Zec, crvenkastih očiju, protrčao pored Alise, Alisa se nije iznenadila kada je čula da Zec kaže samom sebi: O zaboga! Zaboga! Zakasniću! Ali kad Zec izvadi sat iz džepa na prsluku i odjuri, Alisa ustade i za njim pojuri. Pratila ga je sve dok Zec ne upade u zečiju rupu.
Alisa je sjurila u tu rupu i ne pomišljajući kako da iz nje izađe. U početku, rupa je bila kao tunel, a onda se spusti u dubinu tako naglo kao da je padala u neki duboki bunar. Hoće li se ovo padanje ikad završiti? – pitala se Alisa. Dok je padala, Alisa nije imala šta da radi, pa je počela da priča samoj sebi da li ću nedostajati Dini? Neće zaboraviti da joj daju mleko za užinu. Napokon je stala na noge, pred njom se pružao dugačak hodnik, pođe kroz hodnik, kada je došla do ugla skrenu i našla se u dugačkom hodniku, osvetljen mnogim svetiljkama. Svuda naokolo su bila vrata ali zaključana. Na jednom stolu je bio ključ od zlata, Pokušavala je da otvori vrata, ali je ključ bio mali ili je ključionica bila velika, nijedna se vrata nisu mogla otvoriti.
Alisa je ugledala zavesu. Iza zavese su bila vratanca, koja je ključ mogao da otvori. Alisa otvori vratanca i ugleda prolaz, pogleda kroz njega i ugleda najljepši vrt. Želela je ući u taj vrt ali kroz ta vratanca nije mogla čak ni glavu da promoli. Od silne želje da dospe do vrta razmišljala je kako doći do njega. Vratila se stočiću gde je našla ključ u nadi da će naći drugi ključ ili knjigu ukojoj će pisati kako se ljudi mogu sklopiti kao durbin. <br><br>Alisa je našla bočicu. Uz grlić bočice bio je privezan natpis, ispisan lepim, krupnim štampanim slovima: POPIJ ME! Alisa je bila mudra devojčica i nije želela da žuri. Prvo je pogledala bočicu da negdje ne piše OTROV. Kako na bočici nije pisalo OTROV, Alisa odluči damalo gucne. To što je gucnula bilo je ukusno tako je celu bočicu popila. Što se čudno osećam! – reče Alisa. Zbilja tako je i bilo. Bila je samo deset palaca visoka. Alisa je bila srećna što će moći da prođe kroz vratanca i uđe u onaj divni vrt. Kada je stigla do vrta, seti se da je zaboravila zlatni ključ. Vratila se do stola ali sada je bila mala i nije mogla dadohvati ključ koji se nalazio na stolu. I posle dugoh neuspelih pokušaja odustala je. Ispod sto laugledala je staklenu kutiju, otvorila je kutiju, u njoj se nalazio kolačić. Na njemu je suvim grožđem bilo ispisano “POJEDI ME”. Poješću ga – reče Alisa, ako od njega porastem, moći ću da dohvatimključ, a ako se smanjim moći ću da se provučem ispod vrata. Pojela je parčence i čekala šta će se desiti. Ali nije se desilo ništa, ostala je ista. Pojela je ceo kolač do zadnje mrvice.

Prase i biber

Alisa je stajala ispred kuće i razmišljala je šta da uradi, kad odjednom jedan sluga dotrča iz šume i zakuca na vrata. Vrata otvori sluga okruglog lica i buljavih očiju kao u neke žabe. Sluga iz šume je izgledao kao Riba-Sluga. Obe sluge su imale napuderisanu kosu, svu u loknama. Riba – Sluga predade pismo drugom slugi i reče: Za Vojvotkinju pozivnica od Kraljice na pratiju kroketa. Žaba-sluga ponovi – samo malo promeni reči: Od kraljice pozivnica za Vojvotkinju za partiju kroketa. Obojica se pokloniše duboko jedan drugome. Alisi je ovo bilo toliko smešno da se slatko nasmejala. Ispred vrata stajao je sluga, Alisa priđe vratima i kucnu. Možeš da kucaš koliko hoćeš i to iz dva razloga: Prvo – ja se nalazim sa istestrane kao i ti. Drugo – unutra je velika galama i ne postoji mogućnost da te čuju. Nije dugo čekala Alisa otvori vrata i uđe. Vojvotkinja je sedela nasred kuhinje i ljuljala u rukama bebu. Alisa kad uđe u kuhinju poče da kija, osećao se biber. I Vojvotkinja je kijala, samo kuvarica i mačak koji je bio u kuhinji nije kijao. Mačak se samo cerio. Alisu je to začudilo i upita: Kako sezove ovaj mačak? Vojvotkinja odgovori: Mačak Cerekalo. Možeš malo da ga čuvaš ako želiš! – reče Vojvotkinja Alisi i dade joj dete. Ja moram da se spremim za partiju kroketa. Beba je čudnoizgledala, nos je imala prčast, nalik na njušku. Alisa posle dugog gledanja u bebu shvatila je da jeto prase. Mačak se našao ispred Alise. Da li bi mi pokazao kako da odem odavde? – reče Alisa. Alisa je htela otići bilo kuda i na bilo kojoj strani. Mačak je rekao da na desnoj strani živi Šeširdžija a na drugoj strani Martovski Kunić. Obojica su ludi. Alisa nije želela da ide međulu đake. Svi mi ovde smo ludi, pa i ti, reče mačak. Ja nisam luda! Mora da si luda, inače ne bi došlaovde. Alisa je odlučila otići u pravcu gde se nalazila kuća Martovskog Kunića. Kuća MartovskogKunića je izgledala: dimnjak kao zečije uši a krov je bio prekriven krznom.

Pročitajte i ostale analize lektira

Pročitaj naše ostale analize lektira:

• Don Kihot prepričana lektira
• Breza – analizirana lektira
• Prepričana lektira Starac i more
• Lektira Mali princ
• Lektira Prokleta avlija
• Lektira Ljepotica i zvjer
• Orlovi rano lete – prepričana lektira
• Seljačka buna – analiza lektire
• Analiza lektire Pinokio – Carlo Collodi
• Lektira Antigona – Sofoklo
• Lektira – Vlak u snijegu
• Lektira – Stranac prepričano
• Ep o Gilgamešu prepričana lektira
• Hajduk u Beograd prepričano
• Nosač Samuel lektira
• Sumnjivo lice – prepričana lektira
• Putovanje plave strijele ukratko
• Ilijada lektira – prepričano ukratko
• Patuljak vam priča lektira

Luda čajanka

Pod jednim drvetom bio je postavljen sto. Za stolom su sedeli Šeširdžija Puh i MartovskiKunić, Alisa je sela za istim stolom samo na drugoj strani. Posluži se vinom! – reče Alisa. Na stolu nije videla vino osim čaja. Nije bilo učtivo da nudiš nešto što nema, reče Alisa. Ti si sela za sto a nije te niko zvao, reče Martovski Kunić. Šeširdžija izvadi sat iz džepa i upita Alisu: Koji je danas datum? Četvrti, reče Alisa. Dva dana kasni! – reče Šeširdžija. Bio je to neki smešan sat, pokaziovao je dane u mesecu a ne koliko je sati. Za to vreme Puh je spavao. Ako znaš govoriti sa vremenom i znaš postupiti lepo sa njim on će uraditi sa tvojim satom sve što želiš. Vreme nije slušalo Šeširdžiju, kazaljke sata su bile na šest sata pa je zato uvek bilo vreme za čaj i na stolu se nalazilo puno posuđa. Alisa napusti to mesto i nije želela da se vrati više. Idući šumom, opazi na jednom drvetu vrata koja su vodila pravo unuta. Sve je bilo čudno. Alisa je odmah ušla. U dugačkom hodniku bio je stakleni stočić, dohvati zlatni ključić i otključivrata koja su vodila u vrt. Nađe se u vrtu među lejama cveća.

Kraljičino igralište za kroket

Pri ulazu u vrt raslo je veliko ružino drvo. Na njemu su cvetale bele ruže, ali su tri baštovana užurbano bojila u crveno. Ta tri baštovana su bila Petica, Sedmica i Dvojka. Alisa ih upita: Zašto bojite te ruže? Ova ruža je trebala da bude crvena ali greškom smo posadili belu, pa ako Kraljica otkrije to odrubiće nam glavu. Dolazila je kraljica na čelu. Marširalo je deset vojnika sa oznakom trefa, za njima deset dvorana sa oznakom karo a za njima kraljevska deca sva su bila ukrašena srcima. Za njima koračali gosti u glavnom kraljevi i kraljice, među njima Alisa pozna Belog Zeca. Kraljica je opazila Alisu i upitala je: Kako se zoveš? Zovem se Alisa, vaše visočanstvo. Kraljici sve što nije bilo po volji ili nisi davao odgovor koji bi ona htela, naredba joj je bila odrubiti glave. Zbog toga što je ošamarila kraljicu Vojvotkinja je osuđena na smrt. Igralište za kroket je bilo čudovato. Bilo je puno busenja i brazdi a lopte su bile živi ježevi, lukovi gde se proterivale lopte bilisu vojnici. Igrači su se važali i otimali za ježeve. Kraljica je siktala. Odrubite mu glavu!

Priča lažne kornjače

Alisa i Vojvotkinja su se srele opet. Vojvotkinja je bila dobre volje, i Alisa pomisli da je zbog bibera bila onako besna. Dugo su razgovarale sve dok ne naiđe Kraljica. Kraljica je oterala Vojvotkinju. Alisa je nastavila da igra kroket sa Kraljicom. Najzad Kraljica napusti igru i upita Alisu: Jesi li ti ikada videla Lažnu Kornjaču? Pošto je Alisa odgovorila da nije čula za Lažnu Kornjaču, Kraljica odvede Alisu do kornjače i sama joj ispriča svoju ispovest. Grifon je čudna životinja i njemu je Kraljica naredila da odvede Alisu Lažnoj Kornjači. Kada su stigli do Lažne Kornjače Grifon reče: Ova gospođica želi da čuje tvoju ispovest. Pričaću ali da me niko ne prekida. Ja sam isto bila prava kornjača. Dugo je ćutala a onda poče da priča. Išla sam u školu na dnu mora. Učitelj nam je bio jedna stara kornjača. Išli smo svaki dan u najbolju školu a Alisa je stalno prekidala sa pitanjima. Od predmeta imali smo francuski, muziku i pranje. Alisa se začudi za predmet pranje. Nije nikada čula za predmet nagrađivanje i pitala je: Šta je to? Lažna Kornjača objasni, Grifon je išao u klasičnom odeljenju, učitelj je bio jedan rak. Na kraju Grifon reče da Lažna Kornjača priča nešto o igrama.

Ko je ukrao kolače?

Alisa nije nikad bila u sudu pa je sad bila vrlo zadovoljna. Sudilo se Pub–Srce on je ukrao kraljici Srce kolače. U sudu bio je Bijeli Zec i sudija je bio Kralj. Porotu su sačinjavale životinje i ptice. Suđenje je pocelo. Prvi svedok je bio Šeširdžija. Alisa je počela da raste. Šeširdžija je imao uruci šolju čaja i bio je u sudnici ali nije dao iskaz. Kada kralj uvide da Šeširdžija nema šta da kaže kralj mu reče možeš da ideš. Napustajući sudnicu Kraljica naredi sudskom redaru da mu odrubi glavu. Sledeći svedok bila je kuvarica, u ruci je držala biber. Ni ona nije htela dati iskaz. Kada su je upitali od čega se pravi kolač .Ona odgovori od bibera. Kuvarica je nestala iz sudnice. Alisa je gledala Bijelog Zeca i čekala koga će pozvati kao sledećeg svedoka. Alisa se iznenadi kad Beli Zec pročita njeno ime.

Alisin iskaz

Alisa se iznenadi da je jednim krajem suknje zakači porotničku klupu. Rasprava se nije mogla nastaviti sve dok svi porotnici ne budu na svojim mestima. Čim su porotnici se vratili na svoja mjesta. Suđenje se nastavlja. Šta znaš o svemu ovome? Reče Kralj Alisi. Ništa – reče Alisa. Kad Kralj uvide da ni Alisa nema šta reći. Sve osobe veće od dve milje treba da napuste sudnicu. Alisase pogleda i reče ja nisam visoka jednu milju. Jesi-reče Kralj. Ja ipak ne napuštam sudnicu reče Alisa. Beli Zec doda da ima još svedoka da je našo pismo koje je Pub pisao. Pred porotom se pročitalo to pismo. A sad neka porota počne suđenje reče Kralj. Najpre presuda pa suđenje reče Kraljica. Viknu Alisa ko je još čuo da se prvo donese presuda, a onda počne suđenje! Ćuti ti – reče Kraljica. Neću! Reče Alisa. Odrubite joj glavu! Povika Kraljica. Špil karata polete pravo na Alisu. Vrisnu i sestra je probudi. Alisa je ispričala svoj san svojoj sestri. Alisa će kad prođu godine okupljati oko sebe decu, malu kao što je ona bila, pričaće im mnogo čudnovate priče, pa čak i ovaj san o zemlji čuda.

Analiza likova

Alisa – glavni lik romana je jedna stvarna djevojčica. Ona je usnuvši jedan neobičan san odvela čitatelja u svijet neobičnih likova i još neobičnijih događaja. Alisa ima dobro srce, ali i jako bujnu maštu, pa su joj sasvim obične stvari, poput čitanja knjige i odmaranja na plaži – jako dosadne. U svojem snu, koji ju je odveo na veliku avanturu, čitatelja hrabro vodi kroz nepoznat svijet. Doživjela je puno lijepih, ali i zastrašujućih stvari.  Budući da je san njen, iz njega se teško može izvući stvarna karakterizacija djevojčice. Nešto više o Alisinoj osobnosti saznajemo iz razmišljanja njene sestre, tek na kraju priče. Ta razmišljanja vode nas do zaključka da je Alisa djevojčica koja voli svijet koji je okružuje, druga bića, pogotovo životinje. Ona ima smisla za stvaranje priča, jer ima bujnu maštu. Alisa je radoznala, puna je ljubav, pa je i jako suosjećajna djevojčica, koja se ne srami to i istaknuti. Alisa sukladno tome ne voli nepravdu te jako dobro raspoznaje dobro od lošeg. Budući da ima čisto srce, može komunicirati i sa stvarnim svijetom i s čudesnim svijetom u koji je upala u svom snu. U čudesnom svijetu bila je toliko malena da joj je trava bila poput guste šume, a gljive su joj se činile velike poput kuća. U tom čudesnom svijetu u jednom trenutku je narasla i velika poput diva, pa je glavom probila krov dvorca.

Sestra – lik Alisine sestre uvodi nas u djelo, te nas kraju iz njega i izvodi. Sve što saznajemo o njoj je da voli čitati knjige, dok Alisa za to vrijeme kraj nje spava. Iz sestrina razmišljanja saznajemo da je Alisa djevojčica koja jako voli čitav svijet koji je okružuje.

Bijeli zec – jedan od likova koji se pojavljuju u Alisinom snu. Zec, iako je životinja, obučen je u bijeli frak, nosi šešir na glavi i često provjerava svoj sat na ruci. Uvijek se negdje žuri, što je upravo zainteresiralo Alisu kad ga je vidjela da je protrčao pored nje. Zec, kako sam kaže, ima mnogo posla, pa ne dopušta ni ne podnosi dangubljenje, a čim vidi nekoga bez posla, on ga odmah uposli. Misli za sebe da je najviše marljiv, a odan je jedino Kneginjici. Dužnost Bijelog zeca je čitanje presude Šeširdžiji, pa se on ulizuje Kneginjici kako ga ne bi zadesila slična sudbina. Ipak, na kraju je upravo Zec taj koji spašava Alisu od tamnice, u koju ju je htjela baciti Kraljica. On je napomenuo da Alisa nije životinje, već dijete. Čim Bijeli zec vidi nekoga bez posla, daje mu neki zadatak.

Kraljica – čuvena Kraljica je zla vladarica koja za sebe smatra da je velika ličnost, a zapravo je samo papirnata, igrača karta. Ipak, o njoj svi govore i uopće nije lako doći do nje, iako nije nikakva veličina. Ona umišlja da je glavna među kartama, pogotovo kad uz nju stoji Kralj, također papirnati. Oni upravljaju vojskom igračih karata, a njena jedina uloga je izdavanje zapovijedi, pomalo čudnih i posve beskorisnih. Ona govori koga treba staviti u tamnicu, koga ubiti, te koji će se zadatak dodijeliti pridošlicama. Jedno od hobija Kraljice je svakodnevno mijenjanje šešira.

Kneginjica – o njoj neprestano priča Bijeli zec, jako joj je odan, pa o njoj govori kao o nekoj veličini. Ali, kada je Alisa vidjela Kneginjicu uživo, zapravo se razočarala. Ona je na nju loš dojam loše jer se gađala mesom, lončićima i poklopcima. Uz to je jako vikala.
Kneginjica je uporno htjela doći do Kraljice, a kako bi u tome uspjela, odvela joj je Alisu, što se činilo poput izdaje. Kneginjica, poput Zeca i Kraljice, također svima zadaje poslove i jako je nestrpljiva – nikoga ne želi čekati.
Kneginjica teži tome da dođe do Kraljice, koja je ne želi primiti, ali ona to uspijeva tako da Kraljici dovodi Alisu. Kneginjica svima zadaje posao. Ne voli čekati.

Ideja

Ova priča me naučila da mašti nikad nema kraja, i da lijepe snove treba pamtiti i sjećati ih se.

Mjesto radnje

Na obali, u zečjoj jazbini

Vrijeme radnje

Ljeto

Bilješka o autoru

Lewis Carroll, pravim imenom Charles Lutwidge Dodgston, rođen je u mjestu Daresbury 27. siječnja 1832. godine.Bio je poznati pisac, ali osim toga toga fotograf, logičar i matematičar, čije su priče o Alisi i čudesnom svijetu koji je doživjela postali klasici u kojima su uživale mnoge generacije. Osim “Alise u zemlji čudesa” napisao je još jednu priču “Lov na zrcalo”. Među njegovim djelima našla su se i matematička djela.Lewis Carroll je stekao obrazovanje na Oxfordu gdje je kasnije nastavio raditi pa je predavao od 1855. do 1881. godine matematiku. Dok je predavao matematiku 1861. godine postao je anglikanski svećenik. Samo četiri godine kasnije počeo je kćeri predstojnika na fakultetu pričati dječje priče koje su kasnije objavljene pod imenom “Alisa u zemlji čudesa”. Priča je ubrzo postala velik hit kao i nastavak “Lov na zrcalo”.Duže vrijeme se nagađalo kako je Alisa ništa drugo nego izvedenica za “Alice” iz Alice Liddell. Tako se na kraju knjige “Alisa” kroz ogledalo navodi ime glavnog lika.Lewis Carrol umro je 1898. godine u Guilfordu.