Lektire.ba - Pomoć pri pisanju lektira
Družba sinjeg galeba – Tone Seliškar

Družba sinjeg galeba – Tone Seliškar

Kratak sadržaj

Novela počinje opisom ribarskog naselja. Pisac, zatim, usmerava našu pažnju na jednu izdvojenu kuću sagrađenu od kamena, koja je bila “stara, vrlo stara, te je počela da se ruši”. U toj kući živeo je dečak Ivo, na početku sa roditeljima, a onda sasvim sam. Ivin otac razlikovao se od ostalih ribara u naselju. Bio je osobenjak naročite vrste… “Mladost je proćerdao s one strane Okeana, proputovao i preplovio pola sveta”, bio je sklon raznim avanturama i velikom poroku – kocki koja mu je odnela svu zaradu. Pisac, zatim, slika ribarske porodice kao uboge sa malim aradama.

Svako je od njih radio za sebe, na malim lađama kojima se nisu mogli otisnuti dalje na pučinu gde je ulov bio veći. Ivin otac predložio je ribarima da kupe jednu motornu lađu i da zajedno love i zaradu dele. Ovaj predlog ribari su sa oduševljenjem prihvatili i sa mukom prikupili novac. Ivin otac sa tim parama odlazi da kupi lađu, ali sve novce izgubi na kocki. Ribari ga po kazni prebiju i ostave mu tek toliko vremena da se oprosti sa ženom, a onda ga proteraju sa ostrva. Uskoro je dečaku umrla majka i on ostaje sasvim sam.

Bio je skoro odstranjen iz naselja. “I da nije bilo samilosti žena i starog Justa, uginuo bi kao slabašno mladunče kome su lovci ubili majku hraniteljku”. Ivin otac se, ipak, jednog dana vratio. Grizla ga je savest i vratio se na ostrvo da pred smrt moli za milost i da još jednom zagrli sina. Posle smrti Ivinog oca, koga su zvali Brazilijanac, Ivi je ostala ribarska lađica “Sinji galeb”.

Ivo osniva Družinu Sinji galeb.U početku dečaci iz naselja su bili odbojni i uzdržani prema Ivi. Jedino ga je razumevala i uvek na njegovoj strani bila Mileva “crvenokosa, rumenih obraza, dobroćudna” devojčica koja je bitno uticala na slogu i prijateljstvo među dečacima. Družina složno radi na opravci i čišćenju Sinjeg galeba. Izabrala je Ivu za kapetana. Radili su i teške poslove u kamenolomu da bi zaradili novac za opravku i oprmu Sinjeg galeba. Iva je napravio podvig kada je, rizikujući život, dinamitom razorio granitnu stenu koja je svakog časa mogla da se surva na radnike kamenoloma.

Nov zaplet nastaje kada meštani odluče da zaplene Sinji galeb kako bi ga prodali i nadoknadili štetu koju je prouzrokovao Ivin otac. Međutim, dečaci su uspeli da vrate “Galeba” i da sa njim isplove na more. Ali na pučini ih je zatekla silna oluja. Dečaci su bili uplašeni. Juri su se pričinjavale čudne nakaze. Franjo i Pero kriknuše i počeše zapomagati; Mihael se pribio uz Ivu. On ih je tešio, iako je i sam bio zabrinut. Pobesneli talas povukao je u more Peru i Jureta, ostali su se našli na pustom ostrvu. Mnogo su se ugruvali od kamenje, ali ih je još više bolelo saznanje da su izgubili dva druga. Ivi je bilo najteže. Ako su se njihovi drugovi zaista udavili, njihova smrt pašće na njegovu dušu. Na pustom ostrvu nije bilo pijaće vode.

U potrazi za vodom naišli su na skrivenu pećinu i u njoj drvene sanduke. U njima je bio čaj, oružje, svila, barut, kafa, duvan, rum. Bi im jasno da su otkrili tajno krijumčarsko skladište. Ivo je odlučio da raznese dve stene kako bi nasukanog “Galeba” spustili u more, a zatim da natovare sanduke i osvoje nagradu od vlasti. Međutim, u tom momentu doplovi motorna lađa “Meteor” sa krijumčarima. Oni pohvataju dečake i prebace ih na svoj brod. Jedina dobra okolnost je to što su na “Meteoru” bila i njihova dva druga koje su krijumčari izvukli iz mora. Krijumčari su većali šta da rade sa dečacima.

Najokrutniji od njih bio je izvesni Lorenco koji je predlagao da ih bace u more. Mašinista Ante se usprotivio. Lorenco onda predloži da ih prodaju kao roblje. Ivo i Mihael, pak, uspevaju da kroz ventilaciju nečujno izađu na palubu. U tom trenutku na palubi bio je samo mašinista jer su ostali krijumčari otišli u pećinu po sanduke. Ivo je hrastovom motkom udario mašinistu i onesvestio ga. Dečaci pokreću lađu i beže, a krijumčari za njima pucaju.

Kad je došao svesti, mašinista Ante se sprijateljio sa dečacima, pa ga dečaci primaju u svoju družinu. Ante, zatim, Ivi pripoveda svoju životnu priču iz koje se vidi da je pošao pogrešnim putem (kocka, piće, prevare). Tu Iva saznaje da je Ante učestvovao u prevari njegovog oca koga su opili i uzeli mu novac. Pošto se Ante pridružio dečacima, on ih obučava kako da love. Na jarbolu “Meteora” postavljena je zastava Sinjeg galeba. Za družinu je počeo novi život.

Ante ih je učio da čitaju pomorske karte, objašnjavao im delove motora, upoznao sa kompasom i sestantom. Ivo je stalno zapitkivao, a za motor lađe najviše se interesovao Mihael. U Ulcinju su preuredili “Meteor”, prodali lađicu Sinji galeb kako bi što bolje opremili novu; nabavili su veliku vrećastu mrežu. Početkom oktobra pođoše na prvu probnu plovidbu. Hvataju mnogo ribe, Ante im pokazuje kako da je razvrstaju.

Posao je težak, naročito zimi, ali Ivo je srećan što se ostvaruju snovi njegovog oca. Pri povratku kući “Meteor” se nije mogao prepoznati. Nova lepa plava boja blistala je na zimskom suncu, na krmi se ponosno lepršala jugoslovenska zastava, a na vrhu prvog jarbola vijorila se zastava Družine crvenom bojom ispisano ime Sinji galeb. U nastavku pisac nas upoznaje sa novim nevoljama družine: susret sa jedrenjačom “Sant Lorenco”. Sa te lađe pucaju, Ante je ranjen i umire. Pošto Lorenco nije imao motor, Galeb beži. Bližili su se obali rodnog kraja. Međutim, ponestaje goriva i motori zaćutaše. Najstrašnije bilo je to što je uragan gonio Galeba kamenitoj obali. Družina ispaljuje svetleće rakete. Sa torpednjače “Smeli” stiže pomoć.

Kod starog svetionika čuvar Simeon ih uči šta treba da rade kako bi “Meteor” postao njihovo vlasništvo. Ivo u zaključanom sandučetu nalazi Antino pismo s objašnjenjem da ga predaju vlastima u Splitu. Ali dok su se oni zabunili oko papira, krijumčar Lorenco krade Sinji galeb. Dečaci sa Simeunovom jedrilicom plove ka Splitu. Činovnik pomorske uprave dao je uzbunu, ali dok se stvari ne razjasne, dečaci ostadoše u zatvoru. U međuvremenu, posle one burne noći kad su dečaci isplovili, u selu su najviše brinule njihove majke. One su naricale, i u crkvi održale parastos za pokoj duša dečaka. Mileva, Justova ćerka, išla je po naselju kao izgubljena. U njenom srcu tinjala je nada da sui dečaci živi (Scena liči na epizodu iz pustolovina Toma Sojera).

Pred Božić Just odlazi u grad i tamo je rešena zagonetka oko dečaka i Sinjeg galeba. Tu je bila i Mileva. Kad je ugledala dečake, lice joj je oblio blaženi smešak. Od silne radosti nije mogla da progovori ni jednu reč. Najlepša novost za dečake bila je vest da je Sinji galeb u luci. Sutradan, pre podne predata im je velika nagrada državnog monopola, i novine su opširno pisale o odvažnosti i hrabrosti mladih pomoraca. Sa Justom i Milevom dečaci su ponovo na palubi Sinjeg galeba. Vratili su se kući gde su ih meštani sa oduševljenjem dočekali radujući se se ulasku Sinjeg galeba u luku.

Opis oluje

Na otvorenom moru vetar poče jače da duva. Galeb je plovio brzo kao nečujna noćna ptica… Pramac je sekao talase koji su lađicu malo podizali, a kad bi s vremena na vreme dunuo jači vetar, Galeb bi se nakrenuo i još brže zaplovio po ustalasanoj površini vode. Tišina je bila čudna. Čulo se samo kako omanji talasi zapljuskuju pramac i kako leprša zastava na jarbolu… naglo se zamrači, a iza visokog dalmatinskog planinskog lanca navukoše se gusti crni oblaci… Tamo nad ostrvom blesnuše munje i ubrzo se celo nebo prevuče crnim oblacima. More je strahovito krkljalo i penilo se kao da je silom htelo da se otrgne sa dna i povede besni ples. Dečake obuze strah… Natrag, ka ostrvu , nije mogao zbog uraganskog jugozapadnog vetra, koji je po svojoj volji nosio lađicu neznano kuda. Vide još samo svetionik u pravcu ostrva Visa, ali tu ih poduhvatiše besni vali debelog mora. Poče ples. U vazduhu je zabučalo i zahujalo, a jedro, iako podvezano, silno je udaralo o jarbol…

O djelu

Tok pripovijedanja teče harmonično često se prekidajući i prelazeći na drugi plan romana, na opisivanje novih ličnosti i događaja. Svi konci ovog djela uvjerljivo se pletu oko zamisli koju zastupa i provodi mali zapovjednik Sinjega galeba. Pisac najviše govori o postupcima i doživljajima tog zapovjednika. U ostvarivanju zamisli o udruživanju je i piščevo shvatanje da je snaga u udruživanju, sam pojedinac ne može da se odupre ćudima prirode ni da stvori bolji život. Lako uočavamo da je Ivinim doživljajima posvetio najviše prostora i da je ovaj lik opisao toplo i s ljubavlju. Pustolovina je igra u koju dječaci ulaze sa zanosom. Tako oni stvaraju svoj svijet koji je ljepši i za njih stvarniji od bilo kojeg drugog svijeta. Kad o tome govori, Seliškareva rečenica je življa, riječi pune poleta i mašte. Za takav način pripovijedanja kažemo obično da je pjesnički.

Jednu za drugom Tone Seliškar je nanizao više pustolovina (havarija Sinjega galeba, otkrivanje pećine krijumčara, spašavanje dječaka na Meteoru, plovidba Sinjega galeba pod novom zastavom). Vrhunac dramatičnosti i zanimljivosti priča dostiže u ispovijesti krijumčara Ante, koji je kriv za mučnu sudbinu Ivinog oca. Klupko se tako još više mrsi. U priču se uvode nove ličnosti: pijani Barba, mornar s brazgotinom na licu i jednim okom, krmanoš orijaške snage, krijumčar spreman da svakog časa povuče okidač puške. Pratimo kako se postepeno mijenja ćud krmanoša Ante u kojem je još ranije progovorio glas savjesti i kojem je postupak dječaka pomogao da se oslobodi prošlosti. Ta slučajnost, susret Ante i Ive, kako piše Seliškar, na zamršen način se poigrava sa sudbinama ljudi i njihovim životima.

Tone Seliškar je u sadržaju i u građenju likova svom djelu dao osobine pustolovne priče. Ne samo u spoljašnjim oznakama (mornar s jednim okom, brazgotine na licu, velika snaga mornara, pećine sa skrivenom krijumčarskom robom) već i u postupcima koji proizlaze iz prirode ljudi i dječaka (njihove pustolovine, olako otiskivanje na more, upadanje u zamke i si.). Opasnost da dječaci mogu biti prodani Arapima i odvedeni u Aziju kao bijelo roblje još više rasplamsava maštu dječaka. Na tim pohodima i pustolovinama dječaci su ispoljili svoje prirode i iskazali se kao ličnosti. Postigavši cilj, oni se smiruju. Krijumčari su otkriveni i pohvatani. Brod s dječacima se već usidrio u matičnoj luci. Ideja o udruživanju, što je bio san ostrvljana, je pobijedila. Za Ivu i njegove drugove, za posadu Sinjega galeba počinje nov život.

Jezik i stil

Roman ima dva plana pripovjedanja koja se međusobno prepliću. Jedan govori o drami brazilijanca, njegovom povratku na ostrvo i smrti, drugi, o pustolovinama dječaka. Posebno istinito je opisana epizoda o posljednjim izgnanikovim časovima, i sahrana. Tok pripovjedanja teče harmonično, često se prekidajući i prelazeći na drugi plan roman, na opisivanje novih ličnosti i događaj. Svi konci ovog dijela uvjerljivo se pletu oko zamisli koju zastupa i provodi mali zapovjednik Sinjeg galeba. Pisac najviše govori o postupcima i doživljajima tog zapovjednika. U ostvarivanju zamisli o udruživanju je i piščevo shvatanje da je snaga u udruživanju, sam pojedinac ne može da se odupra čudima prirode ni da stvori bolji živt. Lako uočavamo da je Ivinim doživljajima posvetio najviše prostora i da je ovaj lik opisao toplo i sa ljubavlju.

O piscu

Tone Seliškar je rođen 1. travnja 1900 . godine u Ljubljani u radničkoj obitelji. Otac mu je bio vozač koji je cijenio knjige, a majka mu je radila u tvornici duhana . Seliškar je osnovnu školu završio na Vrtači. Već tada, u osnovnoj školi, počinje pisati svoje prve pjesme.
Maturirao je 1919 . godine u Ljubljani .

Po zanimanju je bio nastavnik slovenskog jezika sve do Drugog svjetskog rata . Kao nastavnik radio je u Celju , zatim je prebačen u Trbovlje , gdje osniva obitelj, a 1925 . se vraća u Ljubljanu . U jesen 1943 . odlazi u partizane, gdje uređuje partizanske časopise.


Nakon rata bio je novinar u Slovenskom poročevalcu ( Slovenski izvjestitelj ), urednik nakladničke kuće Borec i predsjednik Slovenske iseljeničke matice. Dobitnik je Nagrade France Prešeren 1947 . godine i Levstikove nagrade 1949 . i 1950 . godine. Umro je 10. kolovoza 1969 . u Ljubljani .

Analiza djela

Vrsta djela: novela; avanturistički roman.

Mjesto radnje: Galebov otok i more.

Vrijeme radnje: Ljeto, između dva svjetska rata.

loading...

Tema dela: dečak koji ne želi da mu uspomena na oca potone u zaborav; avanture družine koji žele biti kao odrasli

Poruka djela: Ako ti samo jedna uspomena ostane od neke voljene osobe,
nemoj dopustiti da se jos vise unisti od starosti, nego je cuvaj od
propasti.

Likovi i karakterizacija likova

Ive: bio je uistinu mrk dječak, crne kose. Zaboravio je sve one nježneriječi
štoih majke govore djeci. Ne poznaje majčina zagrljaja niočeve brižne,
mile poglede. Sam je rastao, sam se mučio i kada je urlala bura, nije se
bojao.

Dječaci: dobri su, pomažu Ivi u obnovi jedrenjaka.

Mileva: smeđokosa, zdravih, rumenih i vječno nasmijanih obraza, sa svom
djecom je mila i dobra, aliprije, čim je vidjela Ivuodmah sesmrkla
jerga se bojala, kasnije se oslobodila tog straha.

Stari Nikola: Petrov i Milevin otac, voli Ivu i pomaže mu u najtežim trenucima.

loading...

Eldina Tulic

Oglasi

Kategorije

Oglasi

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.