Lektire.ba - Pomoć pri pisanju lektira
Proces lektira – Franc Kafka: Analiza i kratak sadržaj

Proces lektira – Franc Kafka: Analiza i kratak sadržaj

Kratak sadržaj

Uoči 30-og rođendana Jozefa K. umjesto očekivanog doručka, u njegovu sobu ulaze 2 stražara. Jedino što oni imaju da kažu Jozefu je to da je uhapšen i da mora da sačeka narednika.
Međutim ni nakon narednikovog dolaska situacija ne postaje ni malo jasnija. Osim činjenice da je uhapšen ništa drugo mu u vezi sa slučajem nije saopšteno. Na svoja pitanja, Jozef ne dobija nikakav odgovor, ili ne bar onaj koji bi njega zadovoljio. Jedino što mu je još saopšteno je to da iako je uhapšen on traba da nastavi sa životom kakav je dotada vodio.
Prvi poziv koji je Jozef dobio bio je neka vrsta saslušanja, koji je kasnije dobio neočekivan obrt s’ obzirom na činjenicu da K. ni ne zna za šta je optužen.

Da stvar bude još kompliciranija, Jozefu je dopušteno svaki dan odlaziti na posao i naizgled se ništa u njegovu životu ne mijenja. Ubrzo, dobiva priopćenje telefonom da mora doći na saslušanje u nedjelju. Obrazloženo mu je da se radi o nedjelji kako bi mogao i dalje neometano obavljati bankarski posao.

Jozef odlazi na mjesto navodnog saslušanja i pronalazi zgradu. Naizgled, radi se o sasvim standardnoj stambenoj zgradi. Ulazi i hoda stepenicama tražeći komisiju zaduženu za njegovo preslušavanje, ali izgovor mu je da traži stolara Lanza. Ne pronalazi ništa što bi odgovaralo njegovom opisu, nailazi samo na mnogo žena i djece, a radi se o siromašnim i zapuštenim stanovima.

Na zadnjem katu pokuca na vrata i otvori mu žena koja provodi dan pranjem rublja. Odvodi ga kroz kuću i dolaze do jedne sobe. Jozef je shvatio da se sada nalazi u stanovitoj dvorani koja je nalik na sudnicu. Sudac mu govori da je zakasnio na saslušanje sat vremena iako mu nisu rekli točan sat kada se mora pojaviti pred sudom.

Sudnica je podijeljena u dva dijela, a publika u sudnici reagira malo u njegovu korist s odobravanjem, a malo s podsmijehom ili šutnjom i mukom. Jozef se brani, ali uskoro demonstrativno odlazi jer shvati da ga nitko ne razumije i da ovo nema smisla. Tada saznaju da je sam sebi naškodio jer je dobio povlasticu kojom je mogao biti saslušan.


Vidjevši kakve su sudnice i kakvo je cijelo sudstvo organizovano Jozef misli kako njegov slučaj nije toliko bitan i da su ti ljudi tu samo da bi smetali poštenim i radnim ljudim kao što je on.
Odlučuje da zanemari bilo šta drugo što ima veze sa sudom i da se vrati svom poslu kao bankarski činovnik.

Dolaskom Jozefovog ujaka, on počinje da se zaista interesuje za svoj slučaj i čak na ujakov prijedlog, odlučuje da unajmi advokata koji će ga braniti na sudu.

On od njega ne dobija objašnjenje koja je njegova optužba, ali advokat ga uverava da mu može pomoći. Već pri prvoj poseti advokatu, Jozef se zaljubljuje u njegovu pomoćnicu Leni i oni započinju čudnu vezu.

Jozefu K. se čini kao da su svi upućeni u njegov slučaj. Odlazi kod jednog slikara koji je rekao da mu može pomoći. U zamenu za pomoć Jozef kupuje nekoliko slika njegovih slika, ali i dalje mu nije jasno kako mu slikar može pomoći. Svaki put kada Jozef ode kod advokata, advokat mu govori da slučaj napreduje, ali on to ne vidi. 

Jozef K. se jedne večeri uputi advokatu sa namerom da mu otkaže punomoć, gde mu vrata otvara advokatov klijent, trgovac Black, koji je takođe ponešto načuo o Jozef K.-ovom slučaju. Čuo je da se među optuženicima priča da će Jozef K. sigurno biti osuđen. Usprkos tome ustraje u nameri da otkaže advokata pa se uputi u njegovu sobu, gde ga advokat optužuje da je nestrpljiv zato što se s njim postupa isuviše dobro s obzirom na to da je optuženik. Nakon otkaza advokata K. oseća da njegov slučaj postaje sve komplikovaniji i da mu preti otkaz na poslu.

Jednog dana dolazi u katedralu, gde ga neki zatvorski kapelan spominje da previše traži tuđu pomoć i da mu se u procesu zlo piše. Kako bi Jozef K.-u približio srž zakona, priča mu parabolu o čoveku sa sela i čuvaru. U razgovoru sa sveštenikom Jozef K. parabolu tumači kao obmanjivanje čoveka sa sela, a sud kao sistem koji se osniva na strahu. S druge strane, sveštenik mu ukazuje na dvosmislenosti, ali parabola na kraju ostaje neprotumačena, a smisao zakona kao da izmiče ljudskom razumevanju.


Jozefa je želja da skine ovaj slučaj s’ vrata čak držao i dovoljno dugo da nađe i razne druge ljude koji su na neki način povezani sa sudom.
Tako i pronalazi slikara Titorelia za koga smatra da je baš ono što mu je bilo potrebno da bi napokon bio ponovo slobodan čovek..
Međutim sloboda nikada ne dolazi tako lako, a K. gubi strpljenje prema svom advokatu i otpušta ga. Shvatanje da Titoreili baš i nije ono za šta ga je smatrao rezultuje zanemarivanjem ovog ” prijateljstva ”

Na kraju Jozef ostaje sam, ali i ne toliko očajan koliko bi se očekivalo od bilo kog drugog čovjeka u takvoj situaciji.
Odlučuje da sam napiše predstavku sudu u kojoj će opisati ceo svoj život i time dokazati da je nevin.
Ali možda je za to i prekasno, jer presuda dolazi i pre njegove predstavke….

Kako je djelo počelo na Jozefov 30. rođendan, tako se završava na dan njegovog 31. rođendana. Po njega dolaze dva muškarca u crnim odijelima. K. ih dočekuje sasvim spreman, kao da ih je očekivao, sjedeći u svom crnom odijelu. Ne pruža otpor i dopušta im da ga vode do kamenoloma. Glavu su mu postavili na kamen, a jedan je izvukao nož iz svog kaputa. Igrali su se nožem kao da očekuju da će ga on sam uzeti i ubiti se. Međutim, jedan od dvojice službenika konačno nož zabode u Jozefovo srce i ubije ga. Posljednje riječi bile su mu: “Poput psa!” Pri tome je mislio na sramotu oko cijelog procesa koja će ga nadživjeti.

Vrijeme radnje: početak 20. stoljeća

Mjesto radnje: neimenovani europski grad

Analiza likova

Jozef K. – lik

Jozef K. je jednostavan čovek, činovnik čija je svakodnevnica svedena u rutiniran i sterilan život, povučen je i bezvoljan, u njegovom odnosu sa ljudima nema nežnosti i topline, nema otvorenosti prema ljudima, nema srdačnosti i prostodušnosti. On nema nijednog prijatelja za kojeg bi se vezao uzajamnim poverenjem; u razgovorima, ako ih ne izbegne, suv je i bezvoljan, u odnosu sa ljudima je odbojan – gadi se na ljude koje sreće, sa kojima opšti. Nesposoban je za ljubav i uspostavljanje ljubavne veze. Održava vezu sa prostitutkom Elzom, pokušava da osvoji gospođicu Birstner, spreman je za ljubavnu vezu sa ženom sudskog poslužitelja, njegove ljubavne veze su nemotivisane. Jozef K. je neambiciozan i nezavisan od drugih, pasivan je i povodljiv, nesposoban da vlada svojim životom. U prvom nastupu pred sudom je superioran, ubojit u kritici, jake volje, intelektualno snažan. On ne deluje kao optuženi već kao tužilac i borac za ljudska dostojanstva. Međutim, ovaj pobunjeni čovek brzo nestaje, njegova aktivnost se svodi na traženje posrednika koji će preko veza raditi za njegovu stvar. U ličnosti Jozefa K. su protivrečnosti, izjašnjava se da nije kriv, a postupa kao da jeste. Traži da vidi sudske prostorije, a nije zainteresovan šta će se tamo desiti, njegova ravnodušnost i nezainteresovanost svojevrsni su protest i bunt. Kafka oblikuje svet i ljude pune paradoksalnih situacija i postupaka, u tom svetu krivice i ima i nema. Objektivne krivice nema – Jozef K. je nevin i u odnosu na društvo i u odnosu na sud i zakon. Subjektivne krivice ima, jer je Jozef K. slabić, nesiguran, povodljiv pa nesvesno prikazuje krivicu jer traga za sudom i presudom, takvim ga je učinilo društvo.

O djelu

Proces

Kafka je smatrao sebe čovekom koji je posmatrač i kako je i sam rekao, osuđenik. Na nastanak ovog romana, prikaz sudbine Jozefa K., oblikovanje sveta i dešavanje u romanu, uticao je položaj Kafkin kao Jevrejina koji govori nemački jezik, a živi među ljudima koji ga ne prihvataju. Postoje i mišljenja da je društvo u kojem je živeo i birokratija austrougarske monarhije u kojoj nema slobode za pojedince. Postoji verovanje da se zbog krutosti njegovog oca u porodici preneo svoj doživljaj i na društvo, birokratiju, vlast i tiraniju. Ovo je moderan roman, ekspresionističko delo u kojem je jasna slika otuđenosti u svetu, zatim u romanu su slike nelogičnih pojedinosti pa se stvarnost doživljava kao nestvarna, kao fantastika. Kafka je dao deo vremena koji je sastavljen od mnogo trenutaka i to je određena subjektivna slika brojnih nesklada i sukoba bića i sveta. Caruje zlo, a biće je stradalnik.

Kafkijanski prostor

Prostor u kojem jedinka egzistira u ovom romanu je neodređen. U tom prostoru nema nikakvih oznaka, ni ulica, ni delova grada, ne znamo državu ni grad u kome se radnja odigrava. Postoje samo neke naznake koje nose određenu simboliku. Realan je u opisima urbanog prostora kojeg čine niz pojedinosti: kuće, dvorišta, detalji, konopci sa vešom, deca koja se igraju, stepenice, kancelarije, posao, međusobni susreti ljudi, ali je taj prostor često pun nekih banalnosti, čudestan, nadrealan. U tim prostorima se oseća praznina, nema bučnog života, ulice su prazne, trgovi i crkve. Pojedinac se u tom prostoru izdvaja od mase, samoća karakteriše trajanje. Zgrade su sive, sivilo je i u ponašanju i trajanju ljudi. Mrak je svuda i na ulici, u zgradama, hodnicima, tavanima. Mrak i noć su stalnost u ovom prostoru to je izraz pesimističke vizije čoveka i sveta u kome nažalost ima više zla i terora, nego sreće. U romanu pod Kafkijanskim prostorom uočava se i kao njegovo svojstvo neodređenost. Promena ili prelivanje prostora je stalno. Čitaoc je u zgradi gde živi Jozef K., zatim u zgradi gde se održava suđenje, u sudnicu se ulazi iz kuhinje, u kancelarijama su i stanari, sve se menja i prelazi iz jednog u drugo. Ovaj prostor često podseća na lavirint u kome čovek gubi identitet, nema pravo na sopstveni život i gubi dostojanstvo. U ovom prostoru praznina guta pojedinca i uvek se oseća nelagoda, oprez, strah, nikad ne zna koga će sresti jer građanski svet kao da ne postoji. Kafka se u ovom romanu služi aluzijom i alegorijom što svakom čitaocu pruža mogućnost da na svoj način tumači ideju i smisao dela. No, Kafka je i sasvim određen u svojim pogledima na svet i pravo čoveka. Jasno je zaključiti da Kafka kritikuje totalitarna društva u ukidanju slobode koje izaziva strah, strepnju, ističe otuđenost države od čoveka i čoveka od čoveka. Nestaje ličnost, njegovo ja i sve je neizvesno i neodređeno u trajanju. Nisu retka mišljenja u kojima je ovaj roman umetnička vizija onoga što će doći u totalitarizmu najcrnjeg porekla ( vreme Hitlera i Staljina). U tim lavirintima u kojima se jedinka kreće skrivena je i optužba moćnih sila koje mogu sve i protiv pojedinca i naroda i iza njihovih dela uvek ostaje zlo. Pripreme za činjenje takvog zla su tajne i postoje čitavi mehanizmi koje ih podržavaju od propagande do egzistencije.

Bilješka o piscu

Franc Kafka rođen je 3. jula 1883. u Pragu a umro 3. juna 1924. u Beču. Spada u red najznačajnijih i najuticajnijih pisaca dvadesetog veka. Presudni uticaj na recepciju Kafkinih dela imao je Maks Brod, Kafkin intimni prijatelj koji se oglušio o Kafkinu testamentarnu volju i objavio njegova dela. Za života je Franc Kafka ostao poznat samo užem krugu čitalaca. Istina, krugu kome su pripadali Tomas Man, Herman Hese, Alfred Deblin, Rajner Marija Rilke, Robert Muzil, Kurt Tuholski… Odmah po završetku Drugog svetskog rata Kafkina dela su preko Amerike vraćena u Nemačku, gde su prihvaćena kao ravnopravna sa delima Tomasa Mana ili Bertolda Brehta. Kafkina poularnost u tim godinama bila je veoma velika. Kafka je imao nekoliko ljubavnih veza u životu, dva raskinute veridbe, ali se nikada nije oženio. 1920. godine upoznao je Milenu Jesensku, koja je prevela neka od njegovih dela na češki, i postao blizak sa njom. Sa Dorom Diamant se upoznao 1923. i to je bila njegova poslednaj ljubav. Dora je između 1923-1924. na Kafkin zahtev spalila jedan deo njegovih spisa. Za Kafkinog života objavljene su samo neke njegove pripovetke: „Presuda“, „Preobražaj“, „U kažnjeničkoj koloniji“, „Seoski lekar“ i „Umetnik u gladovanju“. Tek posthumno su objavljeni romani „Proces“, „Zamak“ i „Amerika“.

Oglasi

Kategorije

Oglasi

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.