Lektire.ba - Pomoć pri pisanju lektira
Sumnjivo lice lektira – Branislav Nušić: Analiza i kratak sadržaj

Sumnjivo lice lektira – Branislav Nušić: Analiza i kratak sadržaj

Kratak sadržaj

  • Književni rod: drama
  • Književna vrsta: komedija
  • Tema: Korumpirana i nesposobna vlast trazi sumnjivo lice, a nađe Đoku, budućeg kapetanovog zeta.
  • Ideja: Nepismenost i korupcija su presudni u donošenju optužbe i presude; kakav svetac – takav i tropar; kakav narod – takva i vlast.
  • Vreme radnje: Vladavina dinastije Obrenovića.
  • Mesto radnje: Neimenovana varošica u Srbiji.

Fabula

Radnja počinje tako što Jerotije, sreski kapetan, po navici, čita tuđa pisma. Ovog puta pismo je njegove kćerke Marice. Iz pisma se vidi da devojka ima momka, pa Jerotije zove suprugu Anđu da to razjasne. Ona se, naravno sa mužem u svemu slaže, osim što je pismo otvarao bez saglasnosti Marice. Zaplet nastaje kad stigne strogo poverljiv telegram iz Ministarstva unutrašnjih dela. Sadržaj je šifriran, i polupismeni pisar Vića, ulizica i karijerista, čita kapetanu. Sadržaj tako razjašenih šifri je smešan i besmislen. Međutim, kapetan, kao stari lisac, hvata se za sintagmu “kljukana dinastija” i pretpostavlja da je nešto protiv dinastije.

Slede još neka tumačenja, ali napokon shvate da tu nije nešto uredu. Ispostavi se da brzopleti Vića nije koristio pravu šifru. Kad napokon odgonetnu sadržaj, vidi se da ministar sumnja da se u njihovom srezu nalazi inkognito lice koje sa sobom nosi revolucionarne i antidinastičke spise i pisma. U međuvremenu ide scena kod mamurnog pisara Žike. Izvesni gospodin Miladin, gazda iz sela Trbušnice, koji, računajući na to što pisar kod njega ima dug, hoće nekom jadniku ponovo da naplati dug. Smešne scene se ređaju. U drugoj kancelariji iz dosade pisari se šale tako što su gospodinu Tasi u stolicu nabili špenadlu, on seo i iskrvavio. Ipak, glavni tok radnjeusmeren je ka otkrivaju sumnjivog lica. Zna se jedino to da je mlad čovek, pa idiotski smešno deluje Vićin predlog da uhapsi gazda Spasojakoji ima više od 60 godina.

Vića, zatim predlaže da angažuju sreskog špijuna Aleksu Žunića. Ovaj, kad dođe, kapetanu pruži svoju vizit-kartu na kojoj piše da je špijun. Kapetan se “krsti” što je to obelodanjeno. Međutim, Vića kaže: “Dok je krio, ništa nije mogao da dozna, a sad mu svi jedni protiv drugih kazuju”. Pošto je Aleksa “otkrio” da se sumnjivo lice nalazi u hotelu “Evropa”, jedinom u gradiću, napravljen je plan napada. Kapetan, kao prvoklasna kukavica, bira najbezbednije mesto. Naravno, i ova družina nespretnjakovića uz veliku halabuku uspeva da uhapsi “sumnjivo lice” bez većeg otpora. Kapetan trči da telegrafiše ministru, radujući se unapred većoj klasi (činu u službi). Sledi “stručno” saslušanje.

Da bi sve bilo po zakonu, neophodna su dva svedoka. Jedan je već pomenuti seljak iz Trbušnice Miladin, a drugog vade iz zatvora (gazda Spasa), koji nema neku veću krivicu, jer je samo rasturao lažne dinare. Nušić ovim primerom hoće da naglasi da ništa nije tako veliki zločin prema antidinstičkim stavovima. Smešne situacije grade se na zabuni. Kad nedužnog mladića počnu ispitivati, on se, razumljivo, protivi. Vrhunac radnje je kad se optuženik energično suprostavi oduzimanju “spisa”, tvrdeći da su to njegove privatne stvari. I što se on više protivi, sumnja je veća. Napokon počinje čitanje, prvo jedne cedulje, na kojoj piše “Protiv zatvora”. Kapetan se silno obraduje, ali se ispostavi da je to recept protiv stomačnih problema. Kad uzmu čitati pismo, mladić skoči, ali ga savladaju. Pošto istragu vodi Vića, on čita pismo iz kojeg postaje jasno da ga piše Marica.Na početku ona ocrni vlastitog oca, napominjući da je starovremen i glup. Kapetan se protivi daljem čitanju. Vića neće ni da čuje.

Međutim, kad počne vređati njega, tako što piše da je preispoljni klipan, koji liči na petla, on se protivi, ali sad kapetan insistira. Vića demonstrativno odlazi. Rasplet počinje kad se iz dalje istrage nesumnjivo utvrdi da uhapšeno sumnjivo lice nije niko drugi nego apotekar Đoka, Maričin momak. Stiže i Marica i grleći Đoku, potpuno razjašnjava zabunu. Bruka je pukla, kapetan razgoni sve, udarajući seljake nogom u zadnjicu. Kaje se što je brzopleto poslao telegram. U međuvremenu stiže i drugi telegram iz Ministarstva gde stoji da je sumnjivo lice uhvaćeno u drugom srezu, a kapetanu se savetuje da privede i ovo lice na dalju istragu. Raspamećeni kapetan traži savet od notorne pijandure pisara Žike. Ovaj mu savetuje da ode lično ministru i da ga podmiti uz objašnjenje. Kapetan zaključi da je to dobro i reši da tako i učini. dvorište male bajke – lektira za peti razred osnovne škole!

“Jedan vedriji deo mog potucanja, sa nekim senkama rata, moje detinjstvo, opisano je, donekle, u pričama iz Velikog dvorišta… Jedne zime, kada sam osetio da sam već uveliko zagazio u život, kao u duboki sneg, pokušao sam u Malim bajkama ponovo da razmišljam i osećam kao dete.”

Analiza likova

GLAVNI LIKOVI

Jerotije Pantić je sreski kapetan koji „nosi u sebi tragove moralnih prestupa Radeći u pošti, „zabrljao” je na poslu, jer je imao naviku da čita tuđa pisma. Očekivano je otpušten, ali odatle prelazi u policiju. Odan je dinastiji, pa mu se opraštaju sitni prekršaji. Iznad svega voli vlast i sve čini da bi napredovao u službi. Oko sebe okuplja poslušne ljude, opraštajući im protivzakonito bogaćenje. Svojim karakternim osobinama itekako je potreban državi i upravo zbog tih svojih osobina on napreduje u službi. U njegovoj ličnosti nalaze se sve osobine koje oslikavaju vlast: glupost, ograničenost, karijerizam, laž i neodgovornost.  S druge strane, umišljenost mu ne dozvoljava da shvati koliko je naivan i proziran, koliko u svojoj gluposti i ograničenosti izgleda smešan. U sprezi sa kukavičlukom, njegov lik apsolutno izaziva ismevanje, a tako i osudu.

Vića je suv i štrkljav pisarčić. „Liči na petla”, a njegov izgled u potpunosti prati njegov karakter. Njegova lukavost je nadaleko poznata, jer i Nušić kaže na jednom mestu da „ceo srez pišti na njega”. Najveštiji je u laži i spremnosti da napakosti drugima radi lične koristi.  On je beskrupulozni karijerista, koji ne bira sredstva za lično bogaćenje. Želi se oženiti kapetanovom kćerkom da bi učvrstio svoj položaj. Za njega je dinastija, kako kaže Jerotije, krava muzara i na njoj najviše zarađuje tako što bez velikog razloga hapsi ljude, a onda ih uz veliku nadoknadu oslobađa. Zledi parolu: “Zakon, to sam ja”. Najbolje ga je okarakterisala Marica, rekavši da je klipan, lopov i da liči na petla.

Žika oslikava pripadnike državne aparature onog doba. Prljava je i zapuštena pijanica, uvek mamuran i bezvoljan, posao shvata na sebi svojstven način – bog i batina. Za razliku od Viće, on se zadovoljava sitnim plenom, najčešće u vidu pića i kućevnih potrepština. Apsolutno se uklapa u Nušićeve reči: „Čega se pametan stidi, time se Žika ponosi”. Po sopstvenom uverenju, on je  „ispekao nauku” pohađanjem jednog razreda više godina. Njegova neobrazovanost, samim tim i nekultura, idu pod ruku sa njegovim ponašanjem prema strankama.

Marica i Đoka su svetli likovi u ovoj komediji. U njima se vidi pobuna protiv postojećeg stanja u društvu. Oni ne podržavaju tuđe odluke i na svoj način se bore  protiv niskosti društva kome pripadaju. Oboje žele da se otrgnu iz učmale sredine, da žive svoj život, što je u to vreme odista bilo revolucionarno ponašanje.Interesantan je Maričin odnos prema svojim roditeljima, ali ako se uzmu u obzir pravila patrijarhalnog društva i položaja žene u ono doba, nije čudo da se ona bori za svoju ljubav. Uzrok njenog ponašanja nalazi se i u položaju njenog oca. Kao kapetanova kćerka, razmažena je i ispunjava svoje bez obzira na osnovna pravila ponašanja i kulture.

  Sporedni likovi

Anđa, kapetanova supruga, ima epizodnu ulogu. Ne razlikuje se mnogo od svog muža i sa njim se slaže gotovo oko svega, osim oko otvaranja kćerkinih pisama. Za nju važi narodna poslovica: “Našla krpa – zakrpu”

Gazda Miladin je seljak iz Trbušnice, matori lisac i ulizica. Ne preza od toga da prevari nekoga i tako sebi obezbedi korist., računajući pri tome na korumpiranu i podmitljivu vlast.Gazda Spasa je još jedan tipičan predstavnik mutivoda. Rastura lažne dinare. Pri tom i on računa da će se lako izvući, ako “podmaže” korumpirane činovnike. Njegovo krivično delo se opere sa par novčanica, a za policajce on je čak i pogodan kao svedok, jer njegovo delo rasturanja lažnog novca nije ništa u odsnosu na delo upereno pprotiv dinastije.

Aleksa Žunić je sreski špijun, takođe tipičan predstavnik ondašnjeg društva. Mada prilično priprost, on je “otkrio” da može profitirati na ljudskoj sklonosti ka cinkarenju.

Pisari tasa i Milisav su tu samo da smeha bude više. Oni, doduše, svojim pojavama ilustruju administrativni aparat toga doba. Iako u poodmaklim godinama, oni jedni s drugim sprdaju se poput male dece; podmeću čiode u stolice i slične stvarčice; gađaju se spisima, a u fijokama drže donji veš i čarape.

Bilješke o autoru

Branislav Nušić cenjeni je srpski komedigraf. Rodio se u Beogradu, 8. oktobra 1864. godine u osiromašenoj trgovačkoj porodici koja je bila inače grčkog podretla.Detinjstvo je proveo u Smederevu gde se školovao tako da je završio osnovnu školu i dve godine realke. Gimnaziju je pohađao u Beogradu, a studirao je pravo u Beogradu i u Gracu.

Još kada je imao trinaest godina napisao je svoje prve komade u književnosti. Za vreme gimnazijskih dana pisao je patriotske stihove. Za vreme studija bio je aktivan u pozorišnom životu. tako je i pokrenuo pozorišnu omladinsku družinu i statirao u narodnom pozorištu.1885. godine kada je imao samo devetnaest godina, napisao je svoju prvu verziju komedije “Narodni poslanik”. Ova komedija zbog kritike vlasti dugo vremena nije bila prikazana na pozorištu, a nije bila niti štampana kao knjiga.Bio je pripadnik opozicione radikalne stranke pa mu prilike nisu baš išle u prilog.

Tako je zbog jedne napisane pesme imena “Dva raba” odležao čak i godinu dana u zatvoru. Nakon toga, primljen je u službu inostranih poslova te je čak deset godina radio u konzulatima Makedonije.Nakon diplomatske službe obavljao je razne poslove. Radio je kao skretar u Ministarstvu prosvete, dramaturg, zamenik upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu, bio je šef odseka za nacionalnu propagandu, direktor srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, bibliotekar Narodne skupštine i obavljao je još mnoge poslove.Sudelovao je u Prvom svetskom ratu, a kada je sa srpskom vojskom prešao Albaniju dospeo je na Krf. U ratu je ostao i bez jedinog sina.Njegove najpoznatije komedije su: “Narodni poslanik”, “Sumnjivo lice”, “Gospođa ministarka”, “Ožalošćena porodica”, “Pokojnik”… Osim komedija, pisao je i tragedije te kratke drame i drame iz savremenog građanskog života.

Objavio je zbirku pripovedaka “Pripovedke jednog kaplara”, zatim humoreske “Ministarsko prase”, “Dobrotvor” i mnoge druge što uključuje feljtone, šaljive, romane, romane za djecu te razne životopise.U zadnjem deceniju svoga života ponovo se bavio književnošću te je tada napisao mnogo novih komedija. Umro je 19. janura 1938. godine u Beogradu.

Add comment

Oglasi

Kategorije

Oglasi

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.